Sve što još možda ne znate o održavanju kompostišta

Održavanje kompostišta podrazumijeva komponovanje, odnosno lagerovanje materijala koji se nalazi u bašti i nekog drugog organskog materijala iz naših domova i dvorišta. Ipak, iako možda izgleda kao lak posao, pravilno kompostiranje će dati znatno bolje i brže rezultate od nepravilnog. Zato smo za vas izdvojili nekoliko savjeta o tom važnom jesenjem poslu.

 

Da li znate kako se pravilno održava kompostište? Šta nam govori pojava mrava na kompostištu? Da li su gliste u kompostu dobar znak? Koliko bi često trebalo da se miješa kompost? Na ova i druga pitanja o održavanju komposta odgovara nam naš stručni saradnik, diplomirani inženjer Vladimir Milutinović.

Kada se odlučujete za kompostiranje trebalo bi da uzmete u obzir da je količina zelene mase koja se u toku jedne sezone priprema za kompostište često velika. Međutim, kada se ona lageruje na kompostištu, primetićete da se vremenom ta masa sleže. To znači da biljke gube vlažnost, a sa njom i volumen. Dakle, kada jednu količinu materijala postavite na kompostištu, ona će nakon svega nekoliko dana znatno izgubiti na masi.“

Formiranje kompostišta

Međutim, postoje različite vrste otpada koje se odlažu na kompostištu. Recimo, trebalo bi da znate da kada se postave zeleni, sveži delovi biljaka, kao što su trava, lišće ili ostaci povrća iz bašte, oni se veoma brzo sležu i dekompostuju, a zatim brže i formiraju istruleo i organski materijal. To znači da ćete brže imati gotov kompost.

vlada-kompost02-2

Međutim, ukoliko se odlučite za korišćenje suvog materijala, bilo onog koji imate u baštama u toku leta i jeseni, ili suve slame i sena, njihovo dekomponovanje će trajati malo duže.“

 „Postoji način na koji se pravilno formira kompostište. Najbolje je da razmera bude dva dela zelene mase prema jednom delu suve.  Na taj način ćete imati uravnotežen odnos žutog i suvog dela i zelenog i mokrog dela na kompostištu.“

Takođe, ukoliko se kompostište nalazi na nekom mestu koje je veoma provetreno ili osunčano ili ukoliko niste u mogućnosti da ga redovno zalivate, možete koristiti određene materije koje se zovu biokomposteri, odnosno materije koje u sebi sadrže neophodne kolonije bakterija. Ukoliko njih dodate kompostištu, omogućićete sastojcima kvalitetno raspadanje.“

Prilikom formiranja komposta, osim biljnog materijala, možete dodati i neke druge vrste sastojaka. Na primer, to bi mogli da budu:

  • piljevina koja je nastala od drveta;
  • određena količina ugašenog kreča (jer je on veoma dobar za dezinfekciju);
  • pepeo (koji je nastao od biljaka);
  • organski ostaci životinjskog porekla (stajnjak).

Ukoliko vas zanima uobičajeno trajanje truljenja biljaka znajte da ono zavisi od sastojaka kompostišta i načina kompostiranja. Ako su, na primer, sastojci sveži i zeleni (recimo pokošena trava) i sve mere ste uradili pravilno (naročito ako ste redovno zalivali kompostište), lepo rasformiran kompost možete da očekujete u roku od dva meseca.“

kompost-2

Miješanje komposta

Ukoliko samo lagerujete materijal, dolazi do sabijanja slojeva koji se nalaze na dnu kompostišta. To onemogućava rad onih mikroorganizama i bakterija koje razlažu organski materijal. Zato bi bar dva puta godišnje trebalo da promešate kompost. To se najjednostavnije radi premeštanjem celog kompostišta na drugu lokaciju.“

„Takođe, važno je da znate i da je kompost koji se sakuplja na dnu kompostišta najbolje da uklonite, jer se na taj način podstiče stvaranje mikroorganizama koji prave novi humus, razarajući organski materijal koji nije raspadnut.“

Mravi ukazuju na to da je kompost suv, a gliste da je previše vlažan.

Kako da znamo da li nam je kompost suv

Mera koja pokazuje da li je kompost suv jeste pojava glista i mrava. Naime, ukoliko ste pravilno odabrali mesto za kompostište, na prostoru na kojem se ne nakuplja voda, doći će do pravilnog oceđivanja njegovih sastojaka, a zatim i prosušivanja. U tom slučaju, sigurno ćete primetiti veliki broj mrava. To znači da je trebalo više da zalivate kompostište.“

„S druge strane, ukoliko se kompostište nalazi na mestu gde se voda zadržava ili ste previše zalivali, primetićete gliste. Tada kompost neće biti rastresit. U tom slučaju, trebalo bi da ređe zalivate ili da postavite nepropusnu prostirku u obliku najlona na kompostište.“

Izvor: agromedia.rs

(broj pregleda: 36)

Pin It

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *