Srbiji nedostaju stručnjaci za IPA

Ognjen Mirić

Ognjen Mirić

SRBIJA, BEOGRAD: -Ognjen Mirić, zamjenik direktora Kancelarije za evropske integracije i koordinator za fondove EU

Srbija može da očekuje nešto veća sredstva iz pretpristupnih fondova (IPA) u narednom budžetskom ciklusu EU, ali će morati da zaposli, osposobi i zadrži stručnjake da bi mogla da iskoristi ta sredstva. Za zemlje Zapadnog Balkana i Tursku za budžetski period 2014-2020. ta sredstva su donekle povećana na ukupno 11,6 milijardi eura, a koliko će svaka zemlja dobiti znaće se preciznije u prvoj polovini 2014. Srbija očekuje da u prvom kvartalu 2014, najvjerovatnije u martu, dobije akreditaciju za decentralizovani sistem upravljanja za I i II komponentu IPA, odnosno za samostalno vođenje procedura za korišćenje tog novca. Srbija je do sada jedino u 2013. mogla da koristi sredstva za poljoprivredu i to najviše 10 miliona eura. Ta sredstva je preusmjerila na I komponentu zbog procedura u vezi sa prebacivanjem Srbije u grupu zemalja sa statusom kandidata. U narednom budžetskom ciklusu EU neće više biti podjele na zemlje kandidate i potencijalne kandidate. Takođe, IPA se više neće dijeliti na komponente već na prioritetne oblasti. Evropska komisija planira da uvede i rezervna sredstva koje će zemlje moći da dobiju ako uspješno koriste IPA i napreduju u evropskim integracijama.

 

Evropski parlament i Savjet EU su nedavno usvojili naredni višegodišnji budžet EU. Kolika je konačna suma za pretpristupne fondove za period 2014-2020?

Za budžetski period 2014-2020. ukupna suma za sve zemlje Zapadnog Balkana i Turske je 11,6 milijardi eura, što je u poređenju sa sumom za budžet 2007-2013. povećanje sredstava, jer je taj iznos bio 11,4 milijarde, a sada je jedan korisnik manje.  To je Hrvatska koja će kao članica EU koristiti strukturne fondove.

 

Na koliko će sredstava Srbija moći da računa, ukupno i godišnje?

Do sada smo dobijali negdje oko 200 miliona eura. Taj iznos će sigurno biti na tom istom nivou a, ako pogledamo ove cifre i povećanje budžeta, možemo da očekujemo i određeno povećanje sredstava za Srbiju i na godišnjem nivou i ukupno.

 

Kada će EU utvrditi koliko će sredstava izdvojiti pojedinačno za zemlje?

To će sigurno biti tokom prve polovine 2014. godine jer smo već počeli ciklus planiranja projekata za finansiranje tako da ćemo morati da isplaniramo i sredstva prema iznosu koji će utvrditi Evropska komisija.

 

Da li je došlo do nekih izmjena u pravilima ili nazivu za pretpristupne fondove, da li će i dalje postojati komponente?

IPA će zadržati svoje ime i u narednom periodu samo što će imati tu oznaku 2 u smislu novog drugog budžetskog ciklusa. Postoje neke novine – više neće postojati komponente I,II, III, IV i V, kako je to do sada bilo već ćemo imati prioritetne oblasti i sektore. To je jedna od najvećih novina.

Novina je i u pristupu – fokus više neće biti na pojedinačne projekte koji su išli pojedinim ministarstvima već ćemo morati da vodimo računa kako da pripremimo projekte koji se tiču više ministarstava. Na primjer, da ne radimo projekte u saobraćaju samo zarad prevoza već i zarad ekonomskog razvoja.

Promijeniće se neznatno i institucionalni okvir pošto će postojati takozvana vodeća ministarstva koja će preuzimati ulogu koordinatora i nekih drugih ministarstava u određenoj oblasti. Tako, u oblasti životne sredine nadležnost je podeljena između više ministarstava ali će jedno biti vodeće u odnosu na sve buduće projekte i njihovu realizaciju u smislu koordinacije ka ostalima.

 

Da li će biti olakšano prebacivanje sredstava drugim zemljama ako neka zemlja ne iskoristi sredstva ili njihovo preusmeravanje na određene prioritete?

Prvo bih istakao da je novina takozvana rezerva koju Evropska komisija planira da uvede. Na osnovu apsorpcije sredstava, stepena iskorišćenosti i napretka u evropskim integracijama postojaće mogućnost da zemlje koje to dobro rade koriste tu rezervu.

S druge strane, očekujemo da da postoji izvjesna fleksibilnost odnosno da, ukoliko jedna država nije u stanju da utroši sredstva, druga država može da preuzme ta sredstva i iskoristi ih za svoje namjene čime bi se stvorio i dodatan podsticaj za sve one koji ne koriste sredstva da nešto promijene.Ognjen Miric

 

Koliki je kapacitet apsorpcije Srbije u ciklusu IPA 2007-2013?

Trenutno, mi smo isporgramirali taj ciklus 2007-2013. Realizovani su projekti iz 2007, 2008. i 2009. Apsorpcija je bila na izuzetno visokom nivou, negdje oko 98% sredstava je utrošeno. Sada realizujemo projekte iz 2010, 2011. i 2012. i očekujemo potpisivanje finansijskog sporazuma za 2013. početkom 2014. godine, čime bismo takođe počeli i realizaciju tih projekata.

 

Dokle se stiglo u dobijanju akreditacije za decentralizovani sistem uspravljanja sredstvima IPA?

Očekujemo da akreditaciju za decentralizovani sistem upravljanja za ono što su sada I i II komponenta dobijemo u prvom kvartalu 2014. Realno je da to bude  tokom marta. Od tog trenutka ćemo u suštini samostalno početi da pripremamo tendersku dokumentaciju, da sprovodimo projekte i vršimo kontrolu utrošenih sredstava. Naravno, postojaće nadzor Evropske komisije i njihovih revizora.

 

Zašto se odustalo od akreditacije za III i IV komponentu u poslednoj godini ciklusa 2007-2013 i odlučilo da se sredstva za 2013. koriste kroz prve dvije komponente?

Odluku smo donijeli zato što je status kandidata došao kasno u odnosu na budžetski period tako da je postojao veći rizik da izgubimo sredstva nego da ih utrošimo. Da smo akreditaciju dobili 2013, a da smo ušli u komponente III i IV, već bismo bili u obavezi da počnemo ugovaranje što ne bi bilo moguće i onda bi se desilo da  izgubmo sredstva. Zato smo donijeli odluku da ih prebacimo u I komponentu i iste te projekte ćemo realizovati kroz komponentu I.

Sada, iz ove perspektive kada više neće postojati komponente već prioritetne oblasti, mislim da je to bila dobra odluka jer ćemo u suštini samo nastaviti sa jednostavnijim sistemom koji važi za komponentu I. Taj sistem će biti validan za sve prioritetne oblasti izuzev poljoprivrede a ne da imamo komplikovan sistem koji važi po komponentama. Tako da je strateški odluka bila ispravna.

 

Koja će sredstva moći da se koriste za poljoprivredu do dobijanja akreditacije za tu oblast?

Akreditacija za komponentu V je kompleksnija od akreditacije za komponente I i II i očekuje se počektom 2016. Od momenta akreditacije stiču se uslovi za raspisivanje konkursa na kojima poljoprivredni proizvođači mogu da konkurišu sa svojim projektima.

Do tog trenutka ono što je moguće koristiti u oblasti poljoprivrede je, recimo, podrška Ministarstvu poljoprivrede u usklađivanju našeg zakonodavstva sa pravnom tekovinom EU. Možemo da iskoristimo sredstva za nabavku neke opreme kao što su referentne laboratorije ili za vakcinaciju protiv bjesnila i drugih životinjskih bolesti.

Ali nakon akreditacije dobijamo nešto što do sada nijesmo mogli da koristimo a to je direktna podrška poljoprivrednim proizvođačima.

 

Dosta se ove godine govorilo o tome da mi nijesmo povukli sredstva za poljoprivredu zbog problema sa formalno pravnim statusom. Da li je to sada riješeno i da li ćemo moći da koristimo ta sredstva?

Prvo bih naglasio da ti podaci koji su se pojavljivali u medijima o par stotina miliona eura nijesu tačni. Sama ukupna godišnja alokacija je 200 miliona eura pa nijesmo mogli da izgubimo 250 miliona. To je prosta matematika. Ono što je bitno napomenuti jeste da smo mogli da koristimo IPARD sredstva za poljoprivredu samo u 2013. godini. Taj iznos bi bio oko 10 miliona eura.

Ta sredstva smo takođe prebacili u komponentu I. Postojala su dva razloga – jedan je taj formalno pravni koji je podrazumijevao da Evropska komisija prebaci Srbiju iz Ankesa B (Uredbe o sprovođenju IPA) u kome su države potencijalni kandidati u Aneks A u kome su države kandidati, ali je onda nastao spor po pitanju formulacije koja se odnosi na Kosovo i Metohiju tako da taj uslov nije ispunjen na vrijeme da bismo počeli da trošimo sredstva.

Moram da budem iskren, i da se taj uslov ispunio, mi nijesmo bili spremni da utrošimo sredstva iz 2013. i zato smo donijeli odluku da prebacimo i tih 10 miliona eura u komponentu I i da ih utrošimo za druge namjene.

 

Ta pravno formalna prepreka je sada otklonjena?

Otklonjena je pošto ulazimo u novi budžetski period 2014-2020. u kome više neće postojati podjela na države kandidate i potencijalne kandidate, tako da to više neće biti smetnja. Jedini uslov koji moramo da ispunimo je tehnički a odnosi se na akreditaciju.

 

Sredstva iz narednog budžeta EU počinju ustvari da se primijenjuju u 2015. godini?

Da. To je sistem planiranja koji podrazumijeva da u jednoj godini planirate projekte koje ćete realizovati. Nakon toga se sprovode tenderi koji mogu da traju od šest meseci do godinu dana tako da se u najboljem slučaju sredstva koja su predviđena u jednoj kalendarskoj godini troše u narednoj a može da se desi i u onoj drugoj godini, odnosno realizaciju projekta za kalendarsku 2014. počećemo u 2015. i 2016.

 

Ali počeli smo da pripremamo projekate i za ta sredstva?

Tako je. Prije svega, usvojili smo u novembru dokument Nacionalni prioriteti za međunarodnu pomoć za period 2014-2017. sa projekcijama do 2020. koji definiše šta su naši prioriteti u sektorima koji će se finansirati u tom periodu. Na osnovu tih prioriteta sada radimo na definisanju pojedinačnih mjera i projekata tako da očekujem da već u prvom kvartalu naredne godine okvirno znamo koji će projekti biti finansirani u kalendarskoj 2014.

 

Da li imamo dovoljno stručne ljude za projekte? Da li je to naša slabost ili smo razvili taj sistem?

Nemamo dovoljno stručne ljude. Kada bismo sada postali članica EU, ne bismo bili sposobni da apsorbujemo milijarde koje stoje na raspolaganju članicama. Više je razloga za to.

Jednostavno, imamo nedovoljan broj zaposlenih. Recimo, u Upravi za agrarna plaćanja, kada već spominjemo poljoprivredu, tokom narednih godinu dana mora da se zaposli nekih 200 ljudi. Bez obzira na restrikcije koje su sada uvedene, to će morati da se uradi bilo preraspodjelom službenika unutar državnih organa ili zapošljavanjem novih kadrova, ukoliko hoćemo da pristupimo tim sredstivma.

Ali to nije samo zapošljavanje ljudi, već to moraju da budu kvalifikovani ljudi koji onda moraju da prođu odgovarajuću obuku. Zatim mora da se osmisli sistem za njihovo zadržavanje jer ljudi, kada nauče ovu vrstu posla, odlaze u privatan sektor. Tako da, ako hoćemo da napravimo održiv sistem, moramo da uložimo mnogo više energije nego što smo ulagali do sada da bi taj sistem ostao funkcionalan.

Jer, pošto dobijemo akreditaciju, nastaje problem. Do sada, to je bila, rekao bih, jedna vježba do momenta akreditacije a onda krećemo u stvaran posao kroz primjenu procedura i tada ćemo ustvari vidjeti koliko smo sposobni ili nesposobni.

Ali sigurno ćemo imati određenih problema i moramo da posebno posvetimo pažnju kadrovima u narednom periodu.

Problemi su, takođe, na lokalnom nivou jer i on mora da konkuriše sa svojim projektima tako da i tu mora da se posveti određena pažnja. Posebna pažnja je potrebna kada su u pitanju infrastrukturni projekti jer je tu, pored toga što nedostaje urbanistička, planska i projektno tehička dokumentacija, veoma bitan kapacitet svih onih koji proizvode te dokumente da budu sposobni da pripreme kvalitetnu dokumentaciju koja će kasnije biti odobrena i projekti finansirani.

Razgovarala: Maja Poznatov

Foto: Beta

Izvor:  www.euractiv.rs

(broj pregleda: 576)

Pin It

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *